Povrtarstvo u plasteniku i povrće na terasi: vodič za uspešan uzgoj

Povrtarstvo u plasteniku i povrće na terasi: od hobija do ozbiljnijeg uzgoja

Povrtarstvo u plasteniku i povrće na terasi sve su češći način da se proizvede sveža, domaća hrana čak i kada nema velike bašte ili njive. Nekome je to hobi, nekome terapija, a nekome i ozbiljniji izvor dodatnog prihoda. Bez obzira na motiv, uspeh ne zavisi samo od dobre volje. Važno je razumeti kako biljke rastu, koliko im svetlosti, vode, zemljišta i prostora treba, kao i koje su razlike između uzgoja u plasteniku, na balkonu, terasi ili malom delu dvorišta.

Mnogi počnu sa idejom da poseju nekoliko semenki u saksije, a zatim otkriju da im se prozor, terasa ili plastenik brzo pune. To je dobar znak. Znači da postoji interesovanje i volja. Ipak, da bi uzgoj bio uspešan, potrebno je planirati unapred. Povrtarstvo u plasteniku traži više pažnje oko temperature, vlage i provetravanja, dok povrće na terasi zavisi od sunca, dubine saksija i zaštite od vetra. Kada se ti uslovi usklade, i mali prostor može dati iznenađujuće obilan rod.

U ovom tekstu biće reči o praktičnim koracima: od izbora kultura i posuda, preko rasada i zalivanja, do đubrenja, zaštite od bolesti i berbe. Cilj je da početnik dobije jasnu sliku, a iskusniji uzgajivač podsetnik i možda neku novu ideju. Ne treba zaboraviti ni zadovoljstvo koje dolazi kada se prvi plod sam ubere. Ukus domaćeg povrća i začinskog bilja često je nagrada koja nadmašuje sav uložen trud.

Zašto ljudi biraju plastenik, terasu ili malu baštu

Razlozi su različiti. Neko živi u stanu i nema baštu, pa mu je terasa jedino mesto za uzgoj. Neko ima parče zemlje, ali želi da produži sezonu i zaštiti biljke od kiše, grada i hladnoće. Neko jednostavno ne želi da zavisi od pijace i kupovnog povrća koje je često tretirano sredstvima koja ne poznaje. Zajedničko im je da žele svež proizvod, kontrolu nad načinom uzgoja i osećaj korisnosti.

Plastenik omogućava raniju sadnju, kasniju berbu i bolju zaštitu od vremenskih nepogoda. U njemu se mogu gajiti i osetljivije kulture, poput paprike, paradajza, krastavca i salata. Međutim, plastenik nije čarobno rešenje. Ako se ne provetrava, u njemu se brzo razvijaju gljivične bolesti. Ako se previše zaliva, koren može da istruli. Ako se ne održava temperatura, biljke mogu da se pregreju ili da izmrznu.

Povrće na terasi ima drugačija pravila. Terasa je često sunčana, ali i izložena vetru. Betonska podloga i zidovi mogu da akumuliraju toplotu, pa biljke u saksijama mogu da se “kuvaju” ako se ne zalivaju redovno. S druge strane, terasa je zgodna jer je pri ruci. Svaki dan se može proveriti vlaga, listovi, plodovi i eventualne štetočine. To je prednost koju mnogi podcene.

Mala bašta u dvorištu, čak i ako ima samo nekoliko kvadrata, daje više prostora za koren i bolju razmenu vlage. U kombinaciji sa plastenikom, ona može da obezbedi povrće tokom većeg dela godine. Ključ je u tome da se ne ide “na sve strane”, već da se izabere nekoliko kultura koje se zaista vole i koriste. Bolje je odgajiti deset zdravih biljaka nego trideset zapuštenih.

Planiranje prostora i osnovni uslovi

Pre kupovine semena i sadnica, treba izmeriti prostor i posmatrati ga nekoliko dana. Koliko sati sunca dobija? U koje doba dana? Ima li promaje? Gde se zadržava voda? Da li je podloga beton, zemlja, drvo ili nešto treće? Ova zapažanja će odrediti šta se može saditi. Većina povrća traži najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno. Ako je terasa na istočnoj strani, jutarnje sunce je blaže i pogodno za salate, začinsko bilje i neke sorte paradajza. Zapadna i južna strana daju više toplote, ali i rizik od pregrevanja.

Vetar je čest neprijatelj na terasama i balkonima. Može da polomi stabljike, osuši listove i oteža oprašivanje. Zaštita može biti providna mreža, paravan ili grupa saksija koja se međusobno zaklanja. U plasteniku je vetar manji problem, ali je zato ventilacija obavezna. Bez strujanja vazduha, vlaga se zadržava, a bolesti se šire brže.

Voda je sledeći ključni faktor. Biljke u saksijama nemaju duboko zemljište iz kojeg mogu da crpe rezerve. Zato im je potrebno češće zalivanje, ali ne i preterano. Bolje je zalivati manje, a redovno, nego jednom nedeljno i “do vrha”. U plasteniku se vlaga drugačije raspoređuje. Kap po kap sistem, boce sa rupicama ili ručno zalivanje uz proveru vlage prstom mogu da pomognu da se izbegne i suša i trulež.

Kada se planira raspored, korisno je napraviti skicu. Na papiru ili u svesci označiti gde će ići visoke kulture, gde niske, gde začinsko bilje, a gde one koje se brzo beru. Rotkvice, salata i rukola mogu da posluže kao “rubne” kulture. Paradajz, paprika i krastavac traže više prostora. Jagode u saksijama mogu da budu dekorativne, ali i rodne ako imaju dovoljno sunca i hranljivog supstrata.

Izbor posuda i supstrata

Posuda nije samo estetski detalj. Ona određuje koliko koren može da se razvije. Za začinsko bilje, salatu i rotkvice dovoljne su pliće posude, ali ne premale. Za cherry paradajz, papričice i krastavac potrebne su dublje saksije ili žardinjere. Ako je posuda plitka, biljka će ostati kržljava, brže će se sušiti i teže će podneti vrućinu.

Plastične saksije, terakota, drvene kutije, pa čak i stare kante mogu da posluže ako imaju odvod vode. Važno je da na dnu postoje rupice i da se na dno stavi sloj drenaže. To može biti šljunak, kamenčići ili krupna kora. Bez drenaže, voda se zadržava oko korena i stvara se trulež. Isto važi i za plastenik: ako voda ne može da otekne, nijedna biljka neće napredovati.

Supstrat za saksije treba da bude rastresit, plodan i dobro propusni. Obicna zemlja iz dvorišta može da bude preteška i da se zbije u posudi. Zato se često meša sa kompostom, humusom i malo peska ili perlita. Za rasad je najbolje koristiti poseban supstrat za rasad, koji je sterilan i fin. U njemu seme lakše klija, a mlade biljke ne napada trulež.

Ako se koristi stajsko đubrivo, ono mora biti dobro odležalo i pomešano sa zemljom. Svež stajnjak ne sme direktno uz koren jer može da ga “sprži”. Isto važi i za mineralna đubriva. Bolje je staviti manje i kasnije prihranjivati nego odmah preterati. Biljke će pokazati znake: ako su listovi bledi, rast je spor, možda im treba hrana. Ako su listovi tamnozeleni, a biljka bujna bez plodova, možda ima previše azota.

Plastenik: prednosti i ograničenja

Plastenik produžava sezonu. U njemu se mogu uzgajati rane salate, rotkvice, mladi luk, spanać i blitva, a kasnije i paradajz, paprika, krastavac i čeri paradajz. Tokom hladnijih dana plastenik zadržava toplotu, ali noću može da se ohladi ako nema dodatne zaštite. Zato je važno pratiti vremensku prognozu i po potrebi pokriti biljke agrotekstilom ili dodatnim slojem plastike.

Najveći izazov u plasteniku je ventilacija. Kada sunce ogreje, temperatura u zatvorenom prostoru može naglo da poraste. Ako se ne otvore vrata ili prozori, biljke mogu da uvenu, cvetovi da opadnu, a listovi da izgore. Ujutro treba otvoriti plastenik da vazduh prostruji, a predveče zatvoriti da se zadrži toplota. Leti je često potrebno zasenčenje. Mreža ili tamnija folija preko dela plastenika može da smanji direktno sunce u najtoplijem delu dana.

Vlažnost u plasteniku je često veća nego napolju. To pogoduje rastu, ali i gljivičnim oboljenjima. Zato se ne sme zalivati po listu uveče. Bolje je zalivati ujutro, po korenu, i ostaviti da se listovi osuše tokom dana. Ako se pojavi kondenzacija na unutrašnjoj strani folije, znak je da je ventilacija slaba. Redovno uklanjanje donjih listova, koji su blizu zemlje, takođe smanjuje rizik od plamenjače i drugih bolesti.

Plastenik može biti mali, montažni, sa policama, ili pravi, veći objekat. Za početak je i mali dovoljan. U njemu se mogu držati saksije sa začinskim biljem, rasad, salate i rotkvice. Ako se planira ozbiljnija proizvodnja, treba razmisliti o sistemu zalivanja, senčenju, grejanju i skladištenju. Ali i najjednostavniji plastenik može da pruži veliko zadovoljstvo ako se koristi promišljeno.

Povrće na terasi: šta uspeva, a šta ne

Na terasi najbolje uspevaju kulture koje ne traže previše dubok koren i koje podnose život u posudi. To su: cherry paradajz, papričice, salata, rukola, rotkvice, spanać, blitva, začinsko bilje, jagode i neke sorte krastavca. Tikvice i krompir su zahtevniji, ali i oni mogu da uspeju u velikim posudama ako ima dovoljno sunca i vode. Kukuruz i veće voćke u saksijama obično nemaju dobar rezultat u malom prostoru.

Cherry paradajz je jedan od najzahvalnijih useva za terasu. Male sorte mogu da rastu u saksijama od 20 do 30 litara, a neke i u većim žardinjerama. Vole sunce, redovno zalivanje i prihranu. Kada počne da cveta, korisno je lagano protresti stabljiku ili cvetove kako bi se polen raspršio. U zatvorenoj terasi, bez vetra i insekata, to može da poveća zametanje plodova. Ako se biljka previše razgrana, uklanjaju se zaperci kako bi snaga išla u plodove.

Papričice, uključujući ljute i čili sorte, takođe dobro uspevaju u saksijama. Vole toplo i sunčano mesto. Zalivaju se umereno, a prihranjuju kada počnu da formiraju plodove. Prednost je što se neke sorte mogu uneti unutra pre prvog mraza i nastaviti da rađaju. Tako se sveže papričice mogu brati čak i u kasnu jesen. Ako se gaje u plasteniku, treba im obezbediti dovoljno prostora i provetravanje.

Salata, rukola, spanać i blitva odlični su za terasu jer se brzo beru i ne zauzimaju mnogo prostora. Mogu se sejati u pliće žardinjere ili veće saksije. Rukola je posebno zahvalna jer može da se seče više puta ako joj se ne ošteti koren. Salata voli vlagu, ali ne preteranu. Ako se previše zgusne, treba je proriediti. Mladi listovi su ukusniji i mekši, pa se mogu brati postepeno.

Cherry paradajz, papričice i krastavac u saksijama

Cherry paradajz se često sadi iz rasada. Seme može da se poseje u manje čaše, a kada biljka dobije nekoliko listova, presađuje se u veću posudu. Važno je da posuda ima dovoljno dubine, jer koren paradajza može biti velik. Ako je saksija mala, biljka će roditi, ali malo. U većoj posudi, uz redovnu prihranu, može da daje plodove tokom cele sezone.

Paradajz voli stalnu vlagu, ali ne i mokro, zbijeno zemljište. Zato je dobro zalivati po korenu, ujutro, i izbegavati da listovi budu mokri uveče. Malč oko biljke, bilo od slame, pokošene trave ili kartona, pomaže da se vlaga zadrži. Ako se koristi sistem kap po kap, biljka dobija vodu polako i ravnomerno. To je naročito korisno kada su vrućine ili kada se duže odsustvuje.

Krastavac u saksiji može da uspe, ali traži više vode od paradajza. Bolje ga je saditi u dublju posudu i pustiti ga da se penje uz mrežu ili kolac. Ako se gaji u plasteniku, treba mu prostor i vazduh. Krastavac ima i muške i ženske cvetove, pa je oprašivanje važno. Ako nema insekata, može se pomoći ručno, prenošenjem polena sa muškog na ženski cvet. To je jednostavno, ali zahteva malo pažnje.

Papričice se mogu gajiti u saksijama od 10 do 20 litara, zavisno od sorte. Vole toplo, sunčano mesto i plodno zemljište. Kada se pojave prvi plodovi, prihrana pomaže da budu krupniji i brojniji. Ako se biljke drže u plasteniku, treba paziti da se ne pregreju. U vreme jakog sunca, zasenčenje može da spreči opadanje cvetova.

Začinsko bilje: mali prostor, velika korist

Začinsko bilje je idealno za početnike. Peršun, mirođija, bosiljak, timijan, ruzmarin, origano, žalfija, menta i vlasac mogu da rastu u saksijama na terasi, prozoru ili u plasteniku. Oni ne samo da su korisni u kuhinji, već i lepo izgledaju i mirišu. Neki od njih odbijaju insekte, pa mogu da budu korisni pored povrća.

Bosiljak voli sunce i redovno zalivanje, ali ne voli da mu voda stoji. Ako se previše zalije, listovi mogu da požute. Peršun je dvogodišnja biljka i može da se seje u pliće posude. Mirođija je jednogodišnja, ali se često sama obnavlja ako joj se dozvoli da osemeni. Ruzmarin i timijan vole suvlje i sunčano mesto. Origano je otporan i može da se širi, pa mu treba prostora.

Začinsko bilje se može gajiti iz semena ili kupiti kao mlada sadnica. Za početnike je često lakše da kupe već razvijenu biljku, jer je seme nekih vrsta sporo i zahtevno. Kada se biljka primi, redovno se bere. Rezanje vrha podstiče grananje. Ako se bere samo nekoliko listova, biljka može da ostane zdrava i da nastavi da raste. Suvišni listovi mogu da se suše ili zamrzavaju.

Rotkvice, jagode i salate u malim posudama

Rotkvice su brze i zahvalne, ali im treba dovoljno prostora da formiraju koren. Ako se poseju pregusto, dobiju se sitni i tanki plodovi. Zato je bolje sejati na razmak i kasnije proriediti. Rotkvice vole umerenu temperaturu i vlažno zemljište. Mogu da se seju u proleće i u jesen, kada vrućina nije prejaka. Na terasi su odlične za brzu berbu, ali ne treba očekivati veliki rod iz male posude.

Jagode u saksijama mogu da budu veoma dekorativne, a neke sorte rađaju više puta tokom sezone. Vole sunce, plodno zemljište i redovno zalivanje. Ne vole da im koren bude stalno mokar. Ako se gaje u žardinjerama, treba im dovoljno prostora i hranljivih materija. Posle nekoliko godina, sadnice treba obnoviti jer rod opada. Jagode su pogodne i za plastenik, ali im je tada potrebna pažnja oko oprašivanja i vlage.

Salate mogu da se seju direktno u posude. Kada dobiju nekoliko listova, prorieduju se. Ako se ostave pregusto, neće formirati glavice. Različite sorte salata zriju u različito vreme. Neke su za proleće, neke za jesen, a neke su otporne na hladnoću. Zato je korisno birati sorte prema sezoni. Rukola i spanać su slični po brzini rasta i mogu se brati mladi.

Rasad: od semena do sadnice

Rasad je često najosetljiviji deo uzgoja. Seme treba da ima dovoljno toplote, vlage i svetlosti. Ako je premalo svetla, biljke se izdužuju i budu tanke. Ako je previše vode, seme može da istruli. Zato je najbolje koristiti čiste posudice, sterilisan supstrat i umereno zalivanje. Pri klijanju, mnoge kulture ne traže svetlost, ali čim izbiju listovi, svetlost postaje ključna.

Seme se seje na dubinu koja zavisi od veličine. Sitno seme ide pliće, krupnije malo dublje. Ako se poseje previše u jednu posudu, kasnije se prorieduje ili pikira. Pikiranje znači presađivanje mlade biljke u veću posudu kada dobije nekoliko listova. Tada se vodi računa da se koren ne ošteti. Biljka se hvata za listove, a ne za stabljiku. Posle pikiranja, drži se u hladu dan ili dva, pa se postepeno vraća na svetlo.

Pre iznošenja napolje, rasad treba očvrsnuti. To se radi postepeno: prvo nekoliko sati dnevno na zaštićenom mestu, pa sve duže. Ako se biljka odmah iznese na jako sunce i vetar, može da doživi šok. Kada se presađuje u plastenik ili saksiju, zalije se i nekoliko dana drži u blažim uslovima. Tako se lakše prima.

Zalivanje, prihrana i kopriva

Zalivanje je veština. Biljke ne vole ni sušu ni močvaru. U saksijama se vlaga brže troši, pa je potrebno češće proveravati. U plasteniku se vlaga duže zadržava, pa treba biti umereniji. Najbolje je zalivati ujutro, po korenu. Ako se zaliva uveče, listovi ostaju mokri i to pogoduje bolestima. Kada su velike vrućine, biljke mogu da traže vodu svaki dan, ali to ne znači da svaki dan treba preterati.

Prihrana zavisi od kulture i zemljišta. Paradajz i papričice su zahtevniji, dok salata i rotkvice mogu da uspeju sa manje. Organska prihrana može biti kompost, humus, dobro odležao stajnjak ili biljni preparati. Kopriva je poznata kao prirodno đubrivo i zaštita. Potopljena u vodi nekoliko dana, daje tečnost koja se razblažuje i koristi za zalivanje ili prskanje. Miris nije prijatan, ali je korist često velika. Koprivom se mogu prihranjivati paradajz, papričice, krastavci, luk i drugo povrće.

Mineralna đubriva mogu da pomognu, ali se koriste pažljivo. Previše đubriva može da izazove bujan rast bez plodova ili da ošteti koren. Ako se koristi uravnoteženo đubrivo, bolje je staviti manje i ponoviti kasnije. Kod paradajza, prihrana je korisna kada biljka počne da cveta i formira plodove. Kod paprike, kada se pojave prvi plodovi. Kod salate, ako listovi budu bledi. Uvek treba čitati uputstvo i prilagoditi ga veličini posude i stanju biljke.

Zaštita od bolesti i štetočina

Plamenjača je jedan od najčešćih problema, naročito u vlažnim godinama. Prvo se javlja na donjim listovima, kao žute ili smeđe pege. Ako se ne ukloni, širi se na stabljiku i plodove. Preventiva je važnija od lečenja: provetravanje, zalivanje po korenu, uklanjanje obolelog lišća, plodored i dovoljan razmak između biljaka. U plasteniku treba izbegavati zalivanje uveče i održavati što suvlje listove.

Lisne uši, trips i druge štetočine mogu da se pojave na mladim listovima. Blage napade može da smanji mlaz vode, ručno uklanjanje ili biljni preparati. Kopriva, beli luk i neke aromatične biljke mogu da pomognu kao repelenti. Ako se koriste sredstva, treba birati ona sa kratkom karencom i strogo se pridržavati uputstva. Za male količine povrća, često je bolje ukloniti oboleli deo nego prskati celu biljku.

Plodored je važan i u plasteniku i na terasi. Iste kulture ne treba gajiti na istom mestu godinama. Paradajz, paprika, krompir i druge biljke iz iste grupe mogu da ostave bolesti u zemljištu. Ako se gaji u saksijama, supstrat se osvežava ili menja. Ako se gaji u plasteniku, menja se raspored kultura. To je jednostavan, a veoma efikasan način da se smanji pritisak bolesti.

Oprašivanje u zatvorenom prostoru

U plasteniku i na zatvorenoj terasi često nema dovoljno vetra i insekata za oprašivanje. Paradajz je samooplodna biljka, pa mu je dovoljno lagano protresanje. Paprici i krastavcu je često potrebna pomoć. Može se koristiti meka četkica, protresanje ili ručno prenošenje polena. Neke biljke privlače bumbare, koji su odlični oprašivači u plasteniku. Ako se koriste insekticidi, treba paziti da se ne unište korisni insekti.

Kod krastavca, muški cvetovi obično rastu na tankoj dršci, a ženski imaju mali plod u nastanku. Muški cvet se može ubrati, ukloniti latice i njime dodirnuti ženski cvet. Kod paradajza, dovoljno je lagano protresti stabljiku u jutarnjim satima, kada je vlaga vazduha veća. Kod paprike, može pomoći protresanje ili četkica. Ako je prostor mali, ovo oduzima malo vremena, ali može značajno da poveća rod.

Berba, čuvanje i zimnica

Berba je najlepši deo posla. Paradajz se bere kada je potpuno obojen ili kada počne da menja boju, pa dozri u sobi. Papričice se beru kada dostignu željenu boju i veličinu. Salata i rukola se režu mladi. Rotkvice se vade kada su dovoljno krupne, ali ne i prezrele. Jagode treba brati čim su zrele, jer se brzo kvare. Ako se berba obavlja redovno, biljke nastavljaju da daju nove plodove.

Višak se može čuvati na različite načine. Paradajz se može zamrznuti, pretvoriti u sos ili sok. Paprike se mogu peći i zamrzavati, sušiti ili koristiti za zimnicu. Začinsko bilje se suši u hladu ili zamrzava u manjim pakovanjima. Salate i rotkvice se najbolje koriste sveže. Ako se pravi zimnica, treba voditi računa o higijeni i pravilnom čuvanju. Domaći proizvod je vredan samo ako je bezbedan.

U plasteniku se berba može produžiti. Neke salate, spanać i blitva mogu da se beru i u hladnijem delu godine ako su zaštićene. Paradajz i papričice mogu da dozrevaju do prvih jačih mrazeva. Ako se biljke drže u saksijama, mogu se preneti unutra pre hladnoće. Tako se sezona svežeg začinskog bilja i papričica može produžiti mesecima.

Česte greške početnika

Prva greška je previše zalivanja. Ljudi često misle da biljka “voli vodu”, pa je zalivaju svaki dan, bez provere. To dovodi do truleži korena i žutih listova. Druga greška je pregusta setva. Kada nikne mnogo biljaka, one se međusobno guše. Treća greška je nedostatak svetla. Rasad na tamnom prozoru se izdužuje i nikada ne postane snažan. Četvrta greška je previše đubriva. Biljka može da izgori ili da daje samo lišće, bez plodova.

Peta greška je sadnja bez plana. Ako se sve posadi bez rasporeda, visoke biljke zaklanjaju niske, a jedna kultura zauzme prostor drugoj. Šesta greška je zanemarivanje plodoreda. Ako se ista kultura gaji na istom mestu iz godine u godinu, bolesti se nakupljaju. Sedma greška je nerealna očekivanja. Mala saksija ne može da dâ istu količinu kao bašta. Ali može da dâ dovoljno za porodicu i za zadovoljstvo.

Osma greška je odustajanje posle prvog neuspeha. Vreme, vlažnost i temperature se menjaju. Ono što nije uspelo jedne godine može da uspe sledeće. Iskustvo se stiče pokušajima. Zato je korisno voditi beleške: šta je posejano, kada, gde, koliko je zalivano i kakav je bio rezultat. Sledeće sezone te beleške vrede više od bilo kog saveta.

Kako održati motivaciju i uživati u povrtarstvu

Povrtarstvo ne mora da bude posao. Ono može biti deo dana koji opušta. Rad sa zemljom, miris biljaka i prvi plod daju osećaj smirenja. Ako sebi postavite previše ciljeva, hobi može da postane teret. Zato je bolje krenuti sa nekoliko kultura koje zaista volite da jedete. Cherry paradajz, začinsko bilje, salata i rotkvice su odličan početak. Kada to uspe, može se dodati još po nešto.

Ako imate plastenik, ne morate odmah da ga napunite do vrha. Ostavite prostor za kretanje i vazduh. Ako imate terasu, ne morate da je pretvorite u džunglu. Nekoliko dobro negovanih saksija može da izgleda lepše i da rodi više od mnogo zanemarenih. Ako imate malu baštu, uživajte u tome što je vaša. Svaki kilogram domaćeg povrća je vredan, ali i svaki sat proveden u bašti ima svoju vrednost.

Vremenom ćete naučiti koje sorte odgovaraju vašem prostoru, koliko vode traže i kada treba šta da se posadi. Povrtarstvo u plasteniku i povrće na terasi nisu samo način da se proizvede hrana. Oni su i način da se uspori, poveže sa prirodom i stvori nešto sopstvenim rukama. A to je, bez obzira na količinu roda, vredno samo po sebi.

Zaključak

Uspešan uzgoj povrća u plasteniku, na terasi ili u maloj bašti počiva na nekoliko osnovnih stvari: dovoljno svetlosti, odgovarajuće posude, kvalitetnog supstrata, umerenog zalivanja, redovne prihrane i pažljive zaštite. Ne treba odmah kupovati sve što postoji. Bolje je početi skromno, sa kulturama koje se lako gaje i koje se često koriste u kuhinji. Cherry paradajz, papričice, salata, rotkvice, jagode i začinsko bilje mogu da pruže odličan rezultat čak i u malom prostoru.

Kada se jednom savlada osnova, može se eksperimentisati sa novim sortama, sistemima zalivanja, zimskim uzgojem i organskim semenom. Svaka sezona donosi nova saznanja. Nekada će rod biti bogat, nekada skromniji. To je deo procesa. Važno je da se uči iz iskustva i da se ne odustaje. Na kraju, najveća nagrada je znati da je ono što se nalazi na tanjiru uzgajano sopstvenim trudom, sa pažnjom i bez nepotrebne hemije.

Ako tek počinjete, izaberite nekoliko biljaka, pripremite posude, obezbedite vodu i svetlost, i krenite. Prvi plod će doći kada se najmanje nadate, ali će zato ukus biti nezaboravan. Povrtarstvo je strpljiv učitelj. Ono ne traži savršenstvo, nego doslednost. Zato uzmite saksiju, kesicu semena ili mladu sadnicu i započnite svoju malu zelenu priču.