Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - ispit, posao i sve što treba da znate

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u poslednjim godinama doživljava preporod. Sve je više firmi koje shvataju da ulaganje u bezbednost na radu nije samo zakonska obaveza, već i ključ za očuvanje radne snage, smanjenje troškova i podizanje produktivnosti. Upravo zato, potražnja za stručnjacima iz ove oblasti raste, a sa njom i interesovanje za zanimanje „lice za bezbednost i zdravlje na radu“.

Na forumima i u svakodnevnim razgovorima mogu se čuti brojna pitanja: da li se isplati završiti fakultet za bezbednost i zdravlje na radu, kako izgleda polaganje stručnog ispita, da li je teško pripremiti se i kakve su plate. Ovaj članak nastao je kao odgovor na najčešće nedoumice i oslanja se na iskustva ljudi koji su prošli put od pripreme do zaposlenja, na način koji čitaocu pruža potpuni pregled i korisne smernice.

Šta zapravo radi lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Uloge su višestruke, ali suština se svodi na to da jedna osoba - ili tim - brine o tome da zaposleni rade u skladu sa propisima i da radno okruženje bude bezbedno. Poslovi bezbednosti na radu obuhvataju procenu rizika na radnim mestima, predlaganje mera za otklanjanje ili smanjenje opasnosti, organizovanje obuka, kontrolu upotrebe ličnih zaštitnih sredstava, saradnju sa službom medicine rada i inspekcijom, kao i vođenje propisane evidencije. Zvuči ozbiljno - i jeste ozbiljno, jer svaka greška može dovesti do povreda na radu, profesionalnih oboljenja ili sankcija od strane državnih organa.

Ovo zanimanje pokriva sve delatnosti: od građevinarstva, poljoprivrede i industrije, do administracije i IT sektora. Specifičnosti radnog mesta znače da se jedan dan bavite merenjem mikroklime, drugi dan analizirate hemijske štetnosti, a treći obilazite gradilište i razgovarate sa radnicima. Dinamika je velika, a odgovornost još veća - upravo zato se na poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavci trude da angažuju ljude koji su i teorijski i praktično potkovani.

Ko može da se bavi bezbednošću i zdravljem na radu?

Prema zakonskim rešenjima koja su poslednjih godina bila na snazi, poslove bezbednošću i zdravlja na radu može obavljati svako ko položi stručni ispit iz ove oblasti, bez obzira na prethodnu stručnu spremu. To znači da su i ljudi sa srednjom školom, pa čak i gimnazijom, mogli da pristupe polaganju i steknu zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR). Praksa je pokazala da se na ovim mestima nalaze medicinske sestre, profesori tehničkog obrazovanja, pravnici, pa čak i oni koji su se prekvalifikovali iz potpuno drugih branši.

Ipak, postoji bitna razlika kada je reč o radu u agencijama. Za rad u ovlašćenoj agenciji koja pruža usluge procene rizika, ispitivanja opreme ili obuka, neophodno je posedovati odgovarajući fakultetski stepen - najčešće sa tehničko‑tehnoloških, medicinskih ili prirodno‑matematičkih fakulteta, i najmanje 180 ESPB bodova. Zato su oni koji su završili fakultete iz oblasti bezbednosti u povoljnijem položaju kada konkurišu za poslove u agencijama, dok su u samostalnim firmama i ustanovama vrata otvorena i za kandidate sa srednjom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom.

Na forumima se često čuje komentar da su diplomirani inženjeri zaštite na radu nezadovoljni što im zakon dozvoljava da se u istoj ravni nađu sa onima koji su samo položili ispit. Ipak, i sami priznaju da se vremenom iskustvo i dodatne licence izdvajaju kao presudni faktor za napredovanje. Štaviše, najavljene izmene zakona mogle bi dodatno pooštriti uslove, pa se očekuje da će u skorijoj budućnosti samo lica sa obrazovanjem tehničke struke moći da steknu licencu i da se bave poslovima bezbednosti na radu u punom kapacitetu.

Stručni ispit - centralna tačka za ulazak u profesiju

Bez obzira na formalno obrazovanje, svako ko želi da postane lice za bezbednost i zdravlje na radu mora položiti stručni ispit pred komisijom Ministarstva. Iskustva polagača su različita, ali jedno je sigurno: ispit nije naivan i iziskuje ozbiljnu pripremu.

Kako izgleda polaganje?

Stručni ispit se sastoji iz nekoliko delova koji se polažu istog dana, obično vikendom u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Kandidat prvo usmeno odgovara na pitanja iz međunarodnih konvencija, Ustava, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o radu, penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih propisa. Zatim sledi pismeni deo u kome se izrađuje akt o proceni rizika za jedno zadato radno mesto, a potom i usmeni deo gde se brane pravilnici - i to je, po svedočenjima mnogih, najteži segment.

Na poslednjem delu ispita postavljaju se pitanja iz desetina pravilnika: od onih o merama za rad na visini, preko električnih instalacija, buke, vibracija, hemijskih štetnosti, azbesta, do pravilnika o zaštiti mladih i trudnica. Često se traži da kandidat navede konkretne brojke - na primer, granične i akcione vrednosti buke (85 dB, odnosno 80 dB), minimalnu osvetljenost na gradilištu ili kumulativnu masu tereta za žene. Ispitivači su strogi ali fer: ako pokažete da razumete logiku propisa i da vam pojedinosti nisu nepoznate, spremni su da pomognu potpitanjima. Ali ako zastanete na osnovnim definicijama - poput pitanja kako se otvaraju vrata na putevima evakuacije - tu nema milosti.

Literatura i priprema

Službeni spisak literature je pozamašan i podložan promenama. Ministarstvo na svom sajtu objavljuje program polaganja, ali su mnogi kandidati svedočili da je taj spisak konfuzan i da se ne vidi jasno šta se iz kog pravilnika zaista ispituje. Zbog toga su veoma popularne skripte koje sažimaju najvažnije delove zakona i pravilnika, kao i primere pitanja sa ranijih ispitnih rokova. Cena skripti se kreće od 1.000 do 2.000 dinara, a mnogi ih nabavljaju preko internet prodavaca ili na specijalizovanim seminarima.

Pored skripti, neizostavni su i zvanični priručnici - pre svega „Zbirka propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“ autora Vere Božić Trefalt, Sime Košića i Bože Nikolića. Iako članovi komisije i udžbenici zastarevaju, osnovne postavke ostaju iste. Međutim, s vremena na vreme se pojavljuju novi pravilnici (npr. o elektromagnetnom polju, o merama za trudnice i porodilje) koji nisu obuhvaćeni starijim izdanjima skripti, pa je važno da kandidati prate sajt Ministarstva i konsultuju ažurirane materijale.

Mnogi polagači preporučuju i prisustvovanje pripremnim konsultacijama ili obukama. Kursevi koje drže iskusni predavači (često bivši članovi komisije) traju nekoliko nedelja i pomažu da se gradivo sistematizuje, da se uđe u terminologiju i shvati način razmišljanja ispitivača. Iako obuke koštaju i po 20.000 dinara, oni koji su ih pohađali tvrde da su im olakšale polaganje, jer su dobili jasne smernice, primere pitanja i savete kako da izbegnu najčešće zamke.

Koliko traje priprema i kako učiti?

Iskustva variraju: neko se sprema mesecima, neko stisne gradivo za dve nedelje intenzivnog učenja. Ključ je u kontinuitetu i razumevanju, a ne pukom bubanju. Kandidati savetuju da se prvo dobro savladaju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o radu i osnovne konvencije, jer se iz njih izvlače prva pitanja i tu se retko pada. Potom slede pravilnici - a tu je neophodno znati i sitne detalje, jer ispitivač može da postavi pitanje poput „šta sadrži prijava radova sa azbestom“ ili „kolika je minimalna osvetljenost u radnoj prostoriji“.

Preporučuje se i odlazak na ispitne rokove pre samog polaganja, kako bi se čula pitanja koja se ponavljaju i stekao utisak o atmosferi. Takođe, pametna strategija je poneti primer urađene procene rizika za nekoliko tipičnih radnih mesta - ako dobijete slično, samo prepišete uz prilagođavanje, jer je u pismenom delu dozvoljeno koristiti literaturu? Tu nastaje zabuna: do maja 2019. bilo je dozvoljeno koristiti knjige i laptop, ali su potom pravila izmenjena. Danas je u pismenom delu dozvoljeno imati samo spisak opasnosti i štetnosti, i to je sve. To znači da morate samostalno da osmislite i napišete akt o proceni rizika za dodeljeno radno mesto - od opisa procesa rada do zaključka i legende metode koju ste koristili.

Posao i zapošljavanje: gde i kako naći angažman?

Lice sa položenim stručnim ispitom može se zaposliti u gotovo svakoj firmi koja je obavezna da ima organizovane poslove bezbednosti na radu. To mogu biti državne ustanove, domovi zdravlja, fabrike, opštine, gradilišta, trgovinski lanci, pa čak i male zanatske radnje. U velikim sistemima lice za bezbednost i zdravlje na radu često je deo višečlane službe, dok u manjim firmama jedan čovek pokriva sve.

Postoji i mogućnost rada u ovlašćenoj agenciji - ali tu je, kao što je već rečeno, potreban fakultetski stepen i posebna licenca. Agencije se bave pružanjem usluga procene rizika, pregledom opreme za rad, ispitivanjem uslova radne okoline, obukama i slično. Za one koji imaju visoko obrazovanje (posebno iz tehničkih nauka) i nekoliko godina iskustva, otvara se put ka menadžerskim pozicijama u korporacijama, gde su plate znatno više i gde se bezbednost i zdravlje na radu tretira kao deo integrisanog sistema bezbednosti (HSE).

Važno je napomenuti da mnogi poslodavci još uvek gledaju na ovo zanimanje kao na nametnut trošak, pa se dešava da angažuju osobu bez iskustva, plate joj minimalac i očekuju samo da „potpisuje papire“. To je opasna praksa. Odgovorno lice za bezbednosti na radu mora biti upoznato sa realnim stanjem na terenu, inače snosi krivičnu i prekršajnu odgovornost. S druge strane, u stranim firmama koje posluju u Srbiji, standardi su daleko viši, a plate dostižu i nekoliko hiljada evra mesečno za iskusne profesionalce.

Plate i perspektiva

Raspon primanja je ogroman i zavisi od nivoa odgovornosti, veličine firme i spremnosti poslodavca da ceni ovu profesiju. Početnici u malim domaćim firmama najčešće dobijaju platu oko proseka ili nešto iznad minimalca - od 35.000 do 60.000 dinara. Iskusniji stručnjaci, posebno oni koji rade kao koordinatori na velikim gradilištima ili vode službu u proizvodnim pogonima, mogu računati na 80.000 do 120.000 dinara. U multinacionalnim kompanijama i agencijama sa međunarodnim klijentima, plate su i veće, a uz bonuse i benefite penju se i iznad 2.000 evra.

Što se tiče budućnosti, trendovi su više nego ohrabrujući. Evropske integracije i sve stroži propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prisiljavaju kompanije da ozbiljnije shvate ovu oblast. Potreba za obrazovanim kadrovima koji će moći da sprovode regulativu, obučavaju radnike i unapređuju korporativnu kulturu bezbednosti samo će rasti. Već sada se na fakultetima primećuje porast interesovanja za smerove zaštite na radu, a sve više onih koji su izgubili posao u drugim sektorima prekvalifikuje se polaganjem stručnog ispita.

Koji su najčešći izazovi i kako ih prevazići?

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja traži stalno učenje. Propisi se menjaju, izlaze novi pravilnici, tehnologija napreduje. Osoba koja se bavi ovim poslom mora pratiti seminare, stručne skupove i biti u kontaktu sa inspekcijom. Ono što mnoge početnike iznenadi jeste količina administrativnog posla - evidencije, zapisnici, akti o proceni rizika, godišnji izveštaji. Stoga se preporučuje da se dobro savladaju i organizacione veštine.

Drugi izazov je odnos sa rukovodstvom i kolegama. Lice za bezbednost često se doživljava kao neko ko „samo smeta“ i nameće pravila. Tu je važan ljudski pristup - objasniti radnicima zašto je nošenje zaštitne opreme važno, edukovati ih kroz primere, a ne samo pretiti kaznama. Kada se stekne poverenje, posao postaje mnogo lakši i efikasniji.

Saveti za one koji se pripremaju za ispit

Ako ste odlučili da polažete stručni ispit, nekoliko stvari treba imati na umu:

• Ne oslanjajte se samo na šture skripte. One su dobra polazna osnova, ali obavezno pročitajte i zvanične tekstove zakona i pravilnika, posebno one koji su menjani u poslednje dve godine.
• Proučite ispitna pitanja koja su se ponavljala. Iako se komisija trudi da ih menja, određeni pojmovi se stalno provlače - opšti zahtevi za opremu za rad, prijava gradilišta, mere za rad na visini, buka i vibracije, prva pomoć.
• Izrada procene rizika - vežbajte unapred. Odaberite nekoliko karakterističnih radnih mesta (konobar, magacioner, električar, vozač viljuškara) i napišite kompletan akt. Naučite kako se primenjuje izabrana metoda (npr. Kinney, matrica 5x5), jer ćete metodu i legendu morati da znate napamet.
• Raspitajte se o konsultacijama. Čak i ako ne idete na plaćeni kurs, pitajte kolege koje su položile za savet. Zajedničko učenje ili razmena materijala preko mejla i društvenih mreža može mnogo da pomogne.
• Pazite na formalnosti. Prijavu što pre pošaljite; rok od prijave do poziva može biti od dve nedelje do dva meseca, zavisno od broja prijavljenih. Ispit se plaća oko 12.500 dinara (cena podleže promenama). Ponesite tačnu uplatnicu i obavezno proverite da li se neki propis u međuvremenu promenio.

Šta donosi budućnost - izmene zakona i tržišta rada

U kuloarima se čuju najave da bi uskoro samo lica sa tehničkim obrazovanjem mogla da stiču licence za agencijski rad, a možda i za samostalno obavljanje poslova bezbednosti na radu. Već sada je za polaganje drugog, specijalizovanog ispita (za odgovorno lice za pregled opreme) neophodno najmanje 180 ESPB sa fakulteta tehničko‑tehnoloških ili medicinskih nauka. Ovakvi potezi idu u prilog podizanju profesionalizma, ali istovremeno isključuju one koji su se dokazali kroz iskustvo, a nemaju formalan akademski stepen.

Bez obzira na to, bezbednost i zdravlje na radu ostaje polje u kome će uvek biti potreban ljudski faktor - procena rizika nije samo administrativna formalnost, već zahteva razumevanje radnih procesa, psihologije radnika i specifičnosti svake delatnosti. Zato je svaka priča o zasićenju tržišta preuranjena; naprotiv, kvalitetnih kadrova i dalje nema dovoljno.

Zaključak

Postati lice za bezbednost i zdravlje na radu danas je izazov koji se isplati - bilo da ste tek završili fakultet, bilo da tražite novu karijeru. Stručni ispit zahteva posvećenost, ali uz dobru pripremu i oslonac na proverene izvore, prolaznost nije mit. Uz to, posao nudi sigurnost, stalno usavršavanje i mogućnost napredovanja, a retko koje drugo zanimanje tako direktno utiče na očuvanje ljudskih života i zdravlja. U svetu gde se pravila igre ubrzano menjaju, oni koji stave bezbednost na radu u centar svog profesionalnog identiteta, biće traženi i cenjeni - sada i u budućnosti.